Остарели Кенџи Ватанабе већ три деценије ради као шеф бирократског одсека за јавне притужбе, потпуно заробљен у монотоној рутини папирологије и бесмислених канцеларијских процедура. Његов испразан и пасиван свет потпуно се руши када сазна да болује од рака желуца и да му је преостало свега неколико месеци живота. Суочен са неизбежном смрћу и чињеницом да никада није заиста живео, Ватанабе узима велику уштеђевину и улази у ноћни живот Токија, тражећи утеху у коцкању, алкохолу и забави, али брзо схвата да му то не доноси мир. Инспирисан виталношћу младе бивше колегинце, он проналази нови, виши смисао у својим последњим данима. Насупрот отпору и пасивности хладног бирократског система у којем је провео век, Ватанабе сву своју преосталу енергију улаже у један скромни, хумани циљ — изградњу дечјег игралишта у сиромашном и занемареном предграђу Токија.